Brza razgradnja organske materije i stvaranje zrelog humusa kao osnove plodnosti zemljišta.
Za 40-50 dana se uz pravilnu upotrebu mikrobioloških đubriva organska materija potpuno razloži.Za zemljište je najvažnije,da se u mikrobiološkom procesu razgrade biljni ostaci i ostala organska materija, jer se time sprečavaju depresije(nedostatak) azota, fosfora,kalijuma,kalcijuma itd.Ovo se uvek dešava što količina (C) ukoliko je van granica dozvoljene, mobiliše oslobađanje elemenata koji su vezani za ugljenik(C).Taj odnos ne sme biti veći od 20:1 (C:N, C:P, C:K). U zrelom humusu je odnos C:N je 10:1,što se smatra idealnim odnosom. Ako je CO2 van granice dozvoljenog bakterije koje su mobilisale neophodne elemente, ispustit će ih onda kada se taj odnos spusti ispod 20:1. Normalne vrednosti ovog odnosa su sve ispod 20:1. Podloga za teoriju potpune zamene mineralnih đubriva mikroorganizmima leži u jasnim proračunima procesa humifikacije i dehumifikacije organske materije i azotofiksacije, bilo da je simbiotska ili asimbiotska. Primera radi, ako se od stajnjaka ili bilo kog drugog organskog ostataka mikrobiološkim putem stvori masa od 3-3,5 t/ha humusnih materija,koje se kasnije dehumifikuje, dovoljna je za prirodnu ravnotežu iznošenja i unošenja hranjiva iz zemljišta tz. balans poravnanja. To je dovoljno za korektan prinos i očuvanje prirodne plodnosti zemljišta, koji je do tada to zemljištre posedovalo. Treba potsetiti,da u sastav biljaka ne ulazi samo azot (N), fosfor (P) ili kalijum (K).U suvoj masi ima mnogo veći procenat ugljenika (C) 47 %, kiseonika (O) 45 %, vodonika (H) 6,2 %. Ove elemente biljke iz prirode uzimaju neposredno,a svega oko 2 % čine N:P:K. Ovo ukazuje da su mere koje doprinose boljem iskorištavanju dominantnih jedinjenja C : O :H mnogo značajnije i da njima treba posvetiti dužnu pažnju.Mineralno đubrivo je najvećim delom primenjivano,kako bi sakrili greške i propuste koje se čine nepravilnom agrotehnikom zemljišta
Svedeno na najkraće, organska đubriva, a među njma i biljni ostatci pogodno su stanište za azotofiksaciju, amonizaciju i nitrifikaciju. Pored toga u zemljištu se stvara i ugljena kiselina, koja lagano rastvara mnoga neorganska i organska, teško rastvorljiva jedinjenja u kojima je zarobljen fosfor i kalijum. Usporavanjem njihovog spajanja i međusobno povezivanje , oni postaju pristupačniji za biljke.